Razbludna romansa za osnovce

Ljubavna priča o donu Nunecu i doni Klari umjetnička je romansa i uvrštena je u plan i program devetogodišnjeg osnovnog obrazovanja, što znači da će je osnovci čitati i interpretirati na času bosanskoga jezika.

Čitajući ovu romansu, i kao roditelj i kao nastavnik bosanskoga jezika, bila sam zaprepaštena činjenicom da je uvrštena kao nastavna jedinica. Zašto? Zato što otvoreno govori o nemoralu, a u tumačenju teksta čak se navodi da je humorističnog karaktera?!…

Škola je odgojno-obrazovna institucija i svaki nastavnik mora voditi računa i o obrazovnom, ali i o odgojnom aspektu časa, što je danas uveliko zanemareno. Ako se nemoral i, slobodno možemo kazati, blagonaklon pogled na blud smatra ispravnim odgojem, onda se ne trebamo čuditi sve većoj moralnoj izopačenosti omladine i ne treba nas čuditi činjenica da je u porastu broj tinejdžerskih trudnoća. Kao nastavnik koji drži do morala i moralne ljubavne veze, imala sam obavezu da učenicima ukažem na nemoral koji se promovira i na opasnost ovakve “slobodne ljubavi”, u kojoj muškarac slobodno dolazi do “ženine odaje, zabacuje ruse kose i ljubi je” iako nije u legalnoj bračnoj vezi s njom.

Ako je i bilo ikakvog obrazovnog elementa u ovoj romansi, zasigurno je pao pred dubokim nemoralom koji izvire iz svakog stiha. Svim roditeljima upućujem poziv da dobro prate šta im djeca uče u školi, a istovremeno ovo je i poziv svima nama da se aktivno uključimo u društvene tokove, da se obrazujemo, jer ovaj primjer pokazuje koliko su nam potrebni nastavnici i odgajatelji, i autori udžbenika, koji će djecu ispravno podučavati i ukazivati na društvene anomalije, kojih, evo, nisu pošteđeni ni ondje gdje bi trebali formirati ispravan i zdrav pogled na život. Šta ja kao nastavnik koji ima ispravan i moralan pogled na život, uključujući i na ljubav, mogu učiniti?

Mogu djeci skrenuti pažnju na nemoral koji se promovira u ovoj romansi i na pogubnost njegovih posljedica, i naravno – kopirati drugu prihvatljiviju umjetničku romansu za interpretaciju. Na kraju, zar iz svakog književog djela ne trebamo uzeti neku pouku? Koju bi pouku naša djeca mogla uzeti iz ove romanse?

Pročitajte sami romansu i to prosudite, i da li biste vi željeli da vašem djetetu na ovakav način bude plasirana ljubavna veza muškarca i žene:

U Sevilji cveta ruža,

Udovica dona Klara,

A tu ružu žarko ljubi

Don Nunec od Alkantara.

Don Nunec je mlad hidalgo

S mamuzama i gitarom;

A volô je nežnu donu

Svim mlađanim svojim žarom.

I na danu i u noći,

On o njojzi samo sniva;

On je zove tako nežno,

Al’ ona se ne odziva.

Već dve noći kako peva

Don Nunec od Alkantara,

Al’ kad pade treće veče

Smilova se dona Klara.

Ona posla sedog Mavra,

Da provede mladog dona

Kroz odaje njenih dvora

I redove od kolona.

Mladi Nunec išao je,

Gde ga pozva lepa sreća;

Zabacivši zvučni gitar

Na široka svoja pleća.

Mamuze mu sitno zveče,

A mač zvoni o stepene…

On je drhtô kad je stigô

Do mirisne sobe njene.

Već dve noći i dva dana

Kako strastan zaspô nije;

Već dve noći i dva dana

Kako slatki otrov pije.

A kad svanu treća zora,

On poljubi dona Klaru,

I zabaci ruse kose,

I udari u gitaru:

“U Sevilji cveta ruža,

Udovica dona Klara,

A tu ružu žarko ljubi

Don Nunec od Alkantara.

I na danu i u noći,

On o njojzi samo sniva,

On je zove tako nežno,

Al’ ona se ne odziva!

Već dve noći kako peva

Don Nunec od Alkantara,

A kad pade treće veče,

Smilova se dona Klara.

Već dve noći i dva dana

Kako strastan zaspô nije;

Već dve noći i dva dana

Kako slatki otrov pije.

A kad svanu treća zora,

On poljubi dona Klaru,

I zabaci ruse kose,

I udari u gitaru:

,Sklopi oči, zlato moje,

Odmori se, slatko lane,

Ja ću stražar da ti budem,

Dok rumena zora svane.”

Tako peva mlado momče

U ljubavnom svome žaru,

Al’ i ona sad se diže,

I udari u gitaru:

“U Sevilji cveta ruža,

Udovica dona Klara,

Al’ tu ružu ne poznaje

Don Nunec od Alkantara.

On je slušô o lepoti,

Al’ joj nije vidô lica:

O, hidalgo, o hidalgo,

Ja sam njena sobarica.”

Zasmeja se nestašnica,

Nasmeja se i on blago,

I prošapta, ljubeći je:

“Pa, najposle, što mu drago.”

S. Dj.