Razgovor klanjača s njegovim Gospodarom

Kada čovjek počne učiti Kur’an Časni u namazu, tada dospijeva na stepen saobraćanja sa svojim Gospodarom i na stepen munadžata – sašaptavanja s Njim Uzvišenim. Neka se, stoga, u tom času pripazi najviše što je u mogućnosti, da ne bi čime izazvao Njegovu srdžbu, nezadovoljstvo i ljutnju, jer se svojim srcem usmjerava nečemu trećem dok se sašaptava i razgovara s Njim. Okretanjem srcem od Njega zaziva srdžbu Njegovu. U tome slučaju nalikuje čovjeku kojem se obraduje najveći dunjalučki vladar te ga posadi pred sebe i počne mu se obraćati. No, tada taj čovjek zakrene glavu i okrene potiljak vladaru, ili počne lice zakretati nadesno i nalijevo. Tako ne shvata niti poima ono što mu govori taj vladar. Šta misliš o takvome? Neće li navući na sebe srdžbu i ljutnju tog vladara?

Šta sada možeš pomisliti o tome kolika je srdžba Vladara Istinitog, Gospodara svih svjetova i Održavatelja nebesa i Zemlje i ostalih planeta?!

Klanjač, stoga, treba pomalo i nakratko zastati kod svakog ajeta Fatihe očekujući odgovor Gospodara svoga. Nakon što prouči njen prvi ajet:

„Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo.“

treba se potruditi, kao da čuje odgovor Gospodara svoga:

„Moj rob Mi se zahvaljuje.“

Kada prouči:

„Milostivog, Samilosnog.“

treba se potruditi, kao da čuje Njegovu reakciju:

„Moj rob Mi pohvalu izriče.”

Kada prouči ajet:

„Vladara Dana sudnjeg.“

treba oćutjeti Njegov odgovor:

„Moj rob Me veliča.“

Prilikom učenja narednog ajeta:

„Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo!“

neka zastane i neka pričeka Njegove riječi:

„Ovo je nešto što je između Mene i Moga roba.“

Kada izgovori ajete:

„Uputi nas na Pravi put, na put onih kojima si milost Svoju darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali, niti onih koji su zalutali!“

neka pričeka odgovor:

„Ovo je za Moga roba. Mome robu pripada ono za šta je molio i što je tražio.“ [1]

______________________________________
[1] Imam Ibn Kajjim el-Dževzijje interpretira jedan hadis koji bilježi imam Muslim (395), a u kome se spominje citirani dijalog između Gospodara svih svjetova i Njegova roba, čovjeka, koji obavlja namaz.

Odlomak iz knjige: Tajne namaza – Ibn Kajjim el-Dževzijje