Šejtanove spletke klanjaču

Rekao je Gazali rahimehullah:

Sejtan donosi misli klanjacu iako zeli biti iskren u namazu. Ako ga gleda grupa ljudi dok klanja ili neko udje u prostoriju u kojoj klanja kaze mu: Uljepsaj namaz!,neka te gledaju s postovanjem i vide da si dobar, a ne s ponizenjem i da te ogovaraju! Na to, klanjac se smiri, ne pomjera ruke i noge i lijepo klanja namaz. To je vidljivo pretvaranje. I to je prvi stepen.

Drugi stepen: Rob shvati sejtanovu spletku i cuva se, ne slusa sejtana i ne osvrce se na njegova dosaptavanja. Nastavi klanjati kako je i poceo ali u toku tog namaza dodje mu opet sejtan i kaze: Tebe ljudi slijede i povode se za tobom, gledaju u tebe i tvoje postupke, sto uradis prenosi se i drugi po tome rade. Stoga, imat ces sevap za njihova dobra djela ako to lijepo uradis, a bit ces grijesan ako to lose uradis!Zato, uljepsaj svoje djelo pred njim, mozda se povede za tobom u skrusenosti i lijepom obavljanju ibadeta. Ovo je opasnije od prvog, i mozda ovo prevari neke koje prva spletka nije prevarila. To je pretvaranje i kvari iskrenost. Jer, ako smatra skrusenost i lijepo obavljanje ibadeta dobrim djelom i ne zeli da ga drugi zapostave zbog cega ga onda on zanemaruje kad nema nikoga!?Zar je moguce da su mu drugi drazi i preci od samog sebe!? To je samo sejtansko zavaravanje.

Treci stepen: Skriveniji je od drugog. Rob se oproba u tome i cuva se sejtanove spletke, zna da je razlika u javnosti i tajnosti zbog drugih pretvaranje, i zna da je iskrenost uspostavljanje namaza u tajnosti kao i u javnosti u drustvu. Stid ga je svoga Gospodara da bude skruseniji nego obicno zbog necijeg gledanja pa pocne
uljepsavati namaz kad je sam kao kad klanja pred nekim, na isti nacin klanja i kad je pred nekim. To je skriveno pretvaranje, jer uljepsava namaz u tajnosti da bude lijep u javnosti, bez ikakve razlike. Takav vodi racuna o stvorenjima i u tajnosti i u javnosti.

Medjutim, iskrenost je da mu je svejedno obavljali namaz pred stokom ili pred ljudima. Takav, kao da sebi ne moze dozvoliti nedolicne postupke u namazu pred ljudima, a stid ga je da bude poput onih koji klanjaju namaz da bi ih ljudi vidjeli i misli da ce se spasiti toga ako klanja isto i u javnosti i u tajnosti! Ali, to ne moze tako! To ce sprijeciti i udaljiti se od toga samo ako mu bude svejedno za stvorenja kao sto ne obraca paznju na predmete oko sebe, u tajosti i javnosti podjednako. Medjutim, takva osoba samo misli na stvorenja i kada je sam i kad je u drustvu.
To je jedna od sejtanovih podlih spletki.

Cetvrti stepen: On je jos skriveniji i neprimjetniji. Covjek klanja pred ljudima, sejtan mu ne moze reci: Budi skrusen u namazu, ljudi te gledaju!, jer sejtan zna da osoba na ovom stepenu zna za to. Zato, sejtan ovome kaze: Razmisli o Allahovoj, azze ve dzelle, velicini i velicanstvenosti, razmisli o tome pred kim stojis! Stidi se da Allah, azze ve dzelle, pogleda u tvoje srce i vidi da je odsutno! I, srce klanjaca bude prisutno i skrusenost se pokaze na svim dijelovima tijela. Misli da je to susta iskrenost, a, ustvari, je susta prevara i zamka. Jer, ta skrusenost je zbog razmisljanja o Allahovoj, azze ve dzelle, velicini bilo bi prisutno i kad je sam a ne samo kad je u drustvu.

Znak sigurnosti da se ne radi o sejtanskom zavodjenju je razmisljanje o tome i kad si sam i kad si u drustvu, i, da nije prisustvo drugih razlog tom razmisljanju, kao sto prisustvo zivotinje nije razlog tim mislima. Sve dok pravi razliku kada klanja izmedju prisustva stoke i ljudi izvan je kruga ciste iskrenosti, dusevno uprljan skrivenim sirkom, pretvaranjem. Taj sirk je u covjekovom srcu skriveniji od crnog mrava, u mrkloj noci, na crnoj stijeni. I, od sejtana se mogu spasiti samo oni koji imaju precizan pogled i koji su imali srecu da budu upuceni i sacuvani oa strane Allaha, azze ve dzelle. (El-Ihjau, str 2720)

Obaveza je svakom robu pratiti svoje srce prije i u toku djela, kako vi vidio da li je odredjeno djelo samo zbog Allahovog, azze ve dzelle, lica ili postoje i drugi razlozi, licni interesi ili strasti.

Iz knjige: “Zastita od dzina i sejtana u svjetlu Kur’ana i sunneta”, autor: Vehid Abduselam Bali.