Sestra iz Srbije

Počela sam da koristim internet i na taj način došla do znanja. Što sam više čitala, sve mi je bilo jasnije i jasnije zašto sam toliko pre cenila islam iako sam o njemu jako malo znala. Shvatila sam da sam mnoge stvari koje su obaveza za jednog muslimana ja zapravo činila još dok sam bila hrišćanka. Jedna od tih stvari je da sam oduvek verovala u jednog Boga…

Čitav život sam osećala naklonost ka islamu i ka muslimanima, zašto, to tada nisam znala. Sa vremena na vreme nešto bih pročitala o islamu, ali uprkos interesovanju znanje mi je bilo jako malo. Poklon koji sam najviše želela da dobijem u tom periodu bio je Kur’an, međutim niko ga nije imao u mom okruženju. Islamska literatura se u Srbiji jako teško nalazi. Napokon sam Kur’an sama našla u jednoj knjižari međutim bio je na engleskom jeziku, i pošto sam u tom periodu studirala i nisam imala puno vremena da se posvetim prevođenju, odlučila sam da ću se Kur’anom i islamom pozabaviti nakon što završim studije, odnosno kada budem imala više slobodnog vremena. Međutim sudbina je bila drugačija.

Počela sam da koristim internet i na taj način došla do znanja. Što sam više čitala, sve mi je bilo jasnije i jasnije zašto sam toliko pre cenila islam iako sam o njemu jako malo znala. Shvatila sam da sam mnoge stvari koje su obaveza za jednog muslimana ja zapravo činila još dok sam bila hrišćanka. Jedna od tih stvari je da sam oduvek verovala u jednog Boga, i da sam se uvek molila samo Bogu, za razliku od pojedinih hrišćana koji se mole svecima. Što sam više čitala sve sam više shvatala da je islam jedini i pravi put, i bez nekog velikog razmišljanja kako ću dalje i šta će dalje biti, izgovorila sam hvala Bogu šehadet, sama u svojoj sobi, pre nešto više od dve godine.

Postala sam muslimanka, iako nikad u životu uživo nisam čula ezan niti sam ikada ušla u džamiju, niti sam ikada upoznala nekog muslimana vernika. Sada nakon dve godine kada pogledam unazad, mogu reći da je moja okolina u Srbiji imala veliki uticaj na to da primim islam.

Naročito omladina koja živi jednim besciljnim i prolaznim životom koji je ispunjen samo kratkotrajnim dunjalučkim uživanjem. Ja to nisam želela za sebe, želela sam nešto više, to nešto više mi je pružao islam. Imala sam nijet da šehadet izgovorim i pred svedocima što sam i učinila u Sarajevu. U početku sam, verovatno kao i svaka druga osoba koja primi islam, bila puna poleta i energije, međutim danas je priča dosta drugačija.

Dve godine nakon što sam primila islam i dalje živim bez džemata, okružena ljudima koji žive totalno drugačiji život od mene. Nemam mogućnosti da učinim hidžru. To u velikoj meri utiče na mene, i na moj iman, koji se ne može uporediti ako pogledamo kakva sam bila na početku i kakva sam danas. Jako je teško živeti jednim načinom života a želeti drugi. Teško je biti nepokriven, teško je kad nema društva koje je slično meni, teško je kad nema halal posla…

Molim Allaha s.w.t. da me učvrsti, i da mi podari izlaz iz ove situacije. Takođe molim Allaha s.w.t. da na pravi put uputi moje bližnje, i što više ljudi iz mog okruženja.

Posjetiteljka NUM-a