Sljepoća sve dok Allah ne kazni

Živim u Bosni i do prije nekih 5 godina bio sam sve samo ne normalan. Pio sam alkohol, činio blud, izlazio po haram mjestima tako sam radio sve do jednog trenutka kada sam se svalio u jedan kanal i tu ostao neko vrijeme. Svi su prolazili pokraj mene i smijali mi se a ja ono pijan smijem se i ja sam sebi. Međutim sutradan kada sam shvatio šta sam uradio rekao sam sam sebi ne vise. Odbacio sam sve prijatelje koje sam tada imao i našao nove samo sto ovi novi nisu bili kao ovi stari, ovi novi su klanjali, išli na džumu da ih Allah nagradi sto su mi pomogli da nađem pravi put. Nakon nekog vremena dobio sam posao u Iraku za jednu američku firmu. Nisam tada ni razmišljao da li je to haram ili ne poletio sam za parama i otišao. Nakon 4 mjeseca dolazim i nalazim sebi hanumu i vraćam se opet u Irak i tako 3 godine.

Na početku nisam puno klanjao možda pokoji namaz a hanuma nije bila pokrivena. Ali vremenom ja sam počeo da čitam i čitam i slušam razne daije tako da sam ušao dublje u vjeru. Počeo sam klanjati sve namaze, postiti mjesec ramazan sve sam radio, samo jedno nisam vidio. Nisam vidio da radim haram posao. Nisam sebi htio reći da je to haram, sve sam govorio pa ja ne podržajem Amerikance, ja samo zarađujem sebi za život i ne utičem direktno na rat protiv muslimana. Hanuma je se pokrila hvala Allahu i svaki dan smo bili sve dublje i dublje u vjeri ali nešto fali. Ja zarađujem pare, ali odoše nekud.

Otac je bio kockar i imao je nekih dugova također je i dizao kredite jer je se uzdao u mene. Nakon 3 godine ja sam sve uložio u kuću i ostalo sam dao ocu i nešto sam sebi kupovao. E kad sam ja shvatio da ne trebam pomagati ocu u grijehu, kamati, kocki i sl. ja sam njemu prestao davati za to pare. Samo sam uzimao podmiru i to je to. Taman sam mislio evo para dolaze kad opet belaj otac rekao da će prodati kuću, ja se počeo buniti on kaže ovo je moje i ja ću prodati.

Allahu moj pa zar sam toliko bio slijep, zarađivao sam hiljade i hiljade ali para nigdje. Žena nervozna ne može trudna da ostane od nervoze, boli je želudac stalno, mene boli želudac stalno od nervoze, a zašto? Zato što mi je Allah postavio veliko iskušenje i hvala Allahu konačno sam shvatio šta je problem, zašto ne mogu da dišem punim plućima.

Odjednom su mi se otvorile oči i ja sam progledao i rekao sam sebi: Pa ti pomažeš kjafirima koji ubijaju tvoju bracu muslimane, njihove supruge i djecu, ti si na pragu izlaska iz vjere. Odmah sam otišao i dao otkaz para ionako nemam nešta puno ali dat će Allah opskrbe i evo za nekoliko dana idem kući. Šta je pouka svega ovog bilo, zar čovjeku treba 3 godine da shvati neke stvari. Sreća moja kao sto reče jedan brat da me nije Allah kaznio nečim gorim, bolešću ili sličnim nedo Bog.

Braco nemojte biti kao ja, nemojte pomagati nevjernicima vadeći se na izgovor: Ja nisam napolju, ne ubijam ja muslimane. Brate ti pomažeš onima koji ih ubijaju. Brate pare dođu i odu ali grijesi ostaju. Brate prodaji gljive, prodaji košpe ako već nemaš šta drugo ali nemoj ići pomagati nevjernicima u ubijanju nevinih ljudi. Allah će ti dati opskrbu odakle se nisi ni nadao.

Poslao brat E. K.