Šta je perut i kako se liječi?

Perut je nezapaljenska varijanta seboroičnog dermatitisa. Jedan je od čestih problema sa kojima se veliki broj ljudi sretne bar jednom tokom života. Kao hronična pojava, prisutna je kod dva do pet odsto ljudi. Može da se javi u bilo kom životnom dobu i češća je kod muškaraca. Postoje brojne pretpostavke kako do samog oboljenja dolazi, a neki od faktora koji mogu doprineti njenoj pojavi su: urođena sklonost, godine života (češće u trećoj i četvrtoj deceniji), previše masna koža, znojenje, loša higijena, pad imunog sistema, neke hronične bolesti, gljivična oboljenja kože, Parkinsonova bolest, stres, a moguće i vremenske prilike.

Površni deo kože, koji ima zaštitnu ulogu, u normalnim uslovima neprimetno se ljušti svakih 28 dana. Zaštitnu ulogu ima i sebum, materija koja se sastoji od masti i koju luče sebacealne žlezde, raspoređene oko folikula dlake u koži, najviše na kosmatom delu glave (kapilicijumu), čelu, licu i gornjem delu grudi, takozvanim seboroičnim predelima. Pretpostavlja se da preterana količina sebuma (masna koža) predstavlja dobru podlogu za rast gljivice Pityrosporum ovale, koja se i inače nalazi na koži, ali u prevelikoj količini verovatno utiče na njeno ljuštenje, koji postaje brže, a samim tim i vidljivo kao perut.

Perut se manifestuje pojavom masnih, žućkastobeličastih ljuspica, koje spontano otpadaju sa površine glave pokrivene kosom, pa ih često prvo primetimo na ramenima i odeći. Mogu da se pojave i u predelu obrva, čela, iza uva, u spoljašnjem ušnom kanalu, licu, grudima, leđima mada tada teško možemo odvojiti pojam perut od samog seboroičnog dermatitisa. Pored ljuspica, može se javiti i svrab na pomenutim delovima, pa se dešava da ih ljudi sami odstranjuju, čime mogu nastati kraste, kao i neka gljivična oboljenja ili bakterijske infekcije. Eventualna pojava crvenila je dokaz zapaljenske reakcije, odnosno prisutnog seboroičnog dermatitisa.

Liječenje

Iako perut može da bude veoma uporan problem, koji se vremenom često vraća, postoje brojna sredstva koja omogućavaju dobru kontrolu i pravilnom primenom daju odlične rezultate. Naravno da i ovde imamo brojne razlike u pristupu, ali većina metoda se bazira na lokalnoj primeni krema za kožu i šampona za kosu koji sadrže ketokonazol, klotrimazol, mikonazol ili neki drugi antigljivični preparat, zatim krema sa hidrokortizonom, inače lokalnim kortikosteroidom, i šampona za kosu koji sadrže cink pirition, selenium sulfid ili derivate katrana.

Moguća je i kratkotrajna upotreba gelova i losiona sa fluocinolon acetonidom (kortikosteroid), ali je preporučljivo da se pre upotrebe konsultujete sa dermatologom. Važno je istaći da se kod pojave naknadne infekcije, kod pomenutih promena, u terapiju, po preporuci lekara, uključuju i antibiotici. Dobrom i redovnom higijenom i pravilnom upotrebom pomenutih terapijskih sredstava može se znatno redukovati učestalost ove veoma dosadne i estetski neprijatne pojave.

B 92