Šta su na samrti rekli neki vladari, namjesnici i dobri ljudi

Priča se da je neko Abdulmelika na samrtnoj postelji upitao: “Kako se osjećaš, vladaru pravovjernih?” – Pa mu je odgovorio: “Kao što je rekao Uzvišeni: A doći ćete nam pojedinačno, onakvi kakve smo vas prvi put stvorili, napustivši dobra koja smo vam bili dali. (Kur’an, 6:94)”

Priča se da je Harun Er-Rešid pred smrt lično svojom rukom odabrao svoje ćefine, zagledao se u njih i rekao: “Bogatstvo moje mi nije od koristi, snage moje nema više. (Kur’an, 69:28-29)”

Kada je halifa Mervan b. Abdulmelik bio na samrti, u blizini Damaska je vidio perača kako svojim rukama pere haljinu i udara je prakljačom, pa je rekao: “Kamo sreće da sam i ja bio perač rublja i od jednog do drugog dana životario od rada svojih ruku i da na ovom svijetu nikada nisam postavljen ni na jedan položaj!” 

Čuvši za te njegove riječi Ebu Hazim je rekao: “Hvala Allahu koji je dao da oni na samrti priželjkuju da budu ono što smo mi, a da mi na samrti ne priželjkujemo da budemo ono što su oni.”

Priča se da je Abdullah b. el-Mubarek, na samrti otvorio oči, nasmijao se i rekao: “Za ovako nešto neka se trude trudbenici! (Kur’an, 37:61)”

Gospodaru naš probudi nas iz našeg sna i nemara, tako Ti Tvoje milosti i dobrote! Oprosti nam naše grijehe, tako Ti Tvoga pomilovanja i oprosta! Pridruži nas onima na koje si izlio Svoje blagodati u Kući Tvoga zadovoljstva! Opskrbi i nas kao što si njih opskrbio slašću došaptavanja sa Tobom! Oprosti nama, našim roditeljima i svim muslimanima, tako Ti Tvoje milosti, o od milostivih Najmilostiviji!

Preuzeto iz knjige: Lađa Mudrosti

Pripremio: Irfan Hajrudin Klica