Šta te sprječava da učiniš taj korak

Upravo sam završio jedan iscrpljujući seminar u Londonu, i bukvalno 2000 ljudi rasprema mesdžid. I jedna žena mi je prišla i rekla: “Mogu li pričati sa vama, minutu?” A tu je još gomila, mnogo ljudi. Teško je naći neko mirno mjesto. Pa sam je pozvao ustranu, na bini i pitao: “Šta se dešava?” Ona je rekla: “Gledala sam vaše video snimke i razmišljala sam o islamu. Nisam muslimanka, molim vas nemojte nikome reći!”
Nosila je hidžab, i sve. Rekao sam: “OK, uredu je, drago mi je da ste došli. Pa, o čemu razmišljate?” Rekla je: “Mislim da želim biti muslimanka.”

Rekao sam: “Paa…šta te sprečava od toga?”
Rekla je: “Ne znam, možda moja porodica, prijatelji…Život će mi se toliko promijeniti, kako će to moji roditelji podnijeti? Bit će mi teško..”
I rekao sam: “Znaš šta, ja ti neću lagati. Bit će poprilično teško. Nijedna od tih stvari nije lagana. Bit će poprilično zeznuto. Oni to neće dobro prihvatiti. Postoji mogućnost i da te se odreknu. Ali, dozvoli da ti kažem jednu stvar: slast prihvatanja ove Istine je zaista vrijedna svega toga.”
Primjetio sam da je ona počela plakati. Suza za suzom. Kad je počela plakati, rekao sam joj: “Znaš, to što ti plačeš, podsjeća me na jedan ajet. U Kur’anu ima nešto vezano za to…”Vidiš kako im liju suze iz očiju, jer znaju da je to Istina” (5:83)”
U tom trenutku ona se već potpuno gušila u suzama, rijeka suza.
Rekao sam: “Znaš šta? Ti znaš zašto plačeš, zar ne?”
Rekla je: “Zašto?”
Rekao sam: “Zato što je tvoje srce već prihvatilo.”
Samo je rekla: “Kako da izgovorim šehadet?”