Stigla ga kletva obespravljenog čovjeka

Neki je čovjek ispričao sljedeće: “Čuo sam jednog čovjeka amputirane ruke da uzvikuje: ‘Neka onaj ko vidi ovaj moj patrljak nipošto ne čini nepravdu!’ Prišao sam mu i upitao ga zbog čega mu je ruka amputirana, pa mi je stao kazivati: ‘Eh, moja je ispovijest veoma začudna! Bio sam na strani zulumćara i nanosio sam ljudima nepravdu. Jednom, vidio sam da je neki čovjek ulovio veliku ribu, pa sam zatražio da je meni dā. On je, međutim, rekao da će ribu prodati i kupiti svojoj djeci brašna. Ja ribu oteh i odoh. Riba me, jer je još bila živa, ugrizla za palac. Stigao sam kući i prst me poče strašno boljeti. Te noći nisam oka sklopio, a ruka mi je otekla. Ujutro sam otišao ljekaru i on je konstatirao da sam dobio gangrenu. Obavijestio me je da moram amputirati prst ukoliko želim spasiti šaku.

No, ni nakon amputacije prsta nisam mogao podnijeti bolove, pa mi je rečeno da amputiram šaku – pristao sam i na to. Ali ni to nije pomoglo jer se bol zahvatila podlakticu. Nakon toga otišao sam kod hirurga da mi amputira podlakticu. Mislio sam da će bol tad prestati, ali je ona obuhvatila i nadlakticu, te sam zahtijevao da mi se ruka amputira u ramenu. Neki su me ljudi kasnije upitali šta se dogodilo, i ja sam im ispričao da sam od siromaha oteo ribu. Kazali su da sam odmah trebao tražiti oprost od siromašnog ribara, ali da to ni sad nije kasno učiniti. Poslušao sam ih i pošao tražiti siromaha koga sam obespravio.

Kad sam ga našao, pao sam pred njegove noge te ih počeo ljubiti plačući i govoreći da moli Svevišnjeg Allaha da mi oprosti. On me nije prepoznao, pa je upitao ko sam ja. Rekao sam mu da sam ja zulumćar što mu je oteo ribu i potanko sam mu ispričao šta se sve dogodilo. Zaplakao je kad sam mu pokazao patrljak. Oprostio mi je. Upitao sam ga je li protiv mene uputio dovu onda kad sam mu iz ruku oteo ribu. Rekao je da je zamolio Allaha da meni, zulumćaru koji mu otima ono što mu je Allah dao, pokaže Svoju moć. Rekao sam mu da mu je Allah, džellešanuhu, uslišio dovu i pokazao mu Svoju moć na meni, i da sam se pokajao te da više nikad, inšallah, neću biti na strani zulumćarā.”
____________________________

Halifa el-Kahir

Halifa el-Kahir bio je silnik i golemi zulumćar. Vlast je preuzeo nakon smrti svog brata po ocu el-Muktedira. Pošto mu je data prisega, počeo je zlostavljati narod i ubijati. Lično je istukao nepokretnu majku svog brata el-Muktedira i svezao je; nedugo zatim umrla je svezana. Zlostavljao je i hanbelijskog učenjaka el-Berbeharija, oteo je kuće svojih neistomišljenika, odvraćao je od činjenja zabranjenih djela, a sam ih je činio, pa je konzumirao opojna pića i sudjelovao u terevenkama u kojima se pjevale i igrale robinje. Naposlijetku je zbačen s trona i ostao bez igdje ičeg, pa je prosio po džamijama govoreći: “Udijelite mi milostinju, vi znate ko sam ja!”

Iz knjige: ““Stotinu kazivanja o onima koji su činili nered na Zemlji i nastradali”
Prijevod: hfz. Abdurrahman Kuduzović