Termin “Sin” u Bibliji / Zašto hrišćani ne bi trebali imati idole?

Termin “Sin” u Bibliji / Zašto hrišćani ne bi trebali imati idole?

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Izraz „sin Božijiˮ u Bibliji je upotrebljavan za Adama (Jevanđelje po Luki 3:38) i mnoge druge poslanike koji su prethodili Isusu. Izrailj je, na primer, zvan „sinom Božjimˮ u jednoj od pet Mojsijevih knjiga: „A ti ćeš reći Faraonu: ‘Ovako kaže Gospod: ‘Izrailj je sin moj, prvenac moj.’ˮ (Knjiga Izlaska 4:22)

U Psalmima ista je titula data Davidu: „Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni:’Ti si sin moj, ja te sad rodih.’ˮ (Psalmi 2:7)

Isto tako Solomon je bio nazvan sinom Božjim: „On će sazidati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.ˮ (1 Dnevnicima 22:10)

Iz navedenih citata i iz mnogih drugih u Bibliji, ustanovljeno je da se rečju „sinˮ zaista misli na bliskost Bogu u ljubavi. Čak je i Isus kazao u sledećim rečima: „Volite svoje neprijatelje… da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima.ˮ (Jevanđelje po Mateju 5:44-45) I:

„Blago onima koji mir grade, jer će se sinovima Božijim nazvati.ˮ (Jevanđelje po Mateju 5:9)

Analiza svega prethodno navedenog sasvim jasnim čini značenje koje je Isus dodelio reči „sinˮ. S obzirom na ovo, ne može se naći opravdanje za nazivanje Isusa sinom Božijim u isključivom i jedinstvenom smislu kao što to većina hrišćana danas radi. Kada je Isus koristio izraz „sin Božjiˮ, njegovo značenje je bilo potpuno jednako kao i kada se upotrebljavao za Adama, Izrailja, Davida, Solomona. Isus je u Bibliji nazvan „sinom Božjimˮ 13 puta, dok je nazvan „sinom čovečijimˮ 83 puta.

Kur’an nedvosmisleno i kategorički odbacuje dogmu „sinovstvaˮ: „Oni govore: ’Allah je uzeo sebi dete.’ Hvaljen neka je On! Naprotiv, Njegovo je sve ono što je na nebesima i na Zemlji. Njemu se sve pokorava.ˮ (Kur’an, 2:116.)

Šta više, pripisivanje sina Bogu bi implicitno poricalo Božju savršenost i podrazumevalo Njegovu potrebu za drugim bićem pored Sebe.
_______________________

Zašto hrišćani ne bi trebali imati idole?

Kada čitamo Bibliju, vidimo da su Božiji poslanici u Bibliji, poput Abrahama, Mojsija as, i drugih, zagovarali strogi monoteizam. Verovali su da je Bog sve stvorio, da je savršen i da se samo Njemu treba moliti i druge zavete činiti onako kako On to naredio. Smatrali su da ako neko uvede nešto u Veru da to poništava verovanje, da ako se molimo kipovima ili mrtvim ljudima da to isto poništava verovanje, jer Bog je Sveznajući i ne trebaju Mu nikakvi posrednici u molitvi. Mrtvac ne može čuti naše molitve. Zamislite da ja sad kažem: “E Bog ovo sigurno voli, ajde da to radimo.”Odakle znaš ti da li to Bog voli?

Kako ćemo znati da li Bog nešto voli ili nam je to zabranio? Jednostavno – slao je svoje poslanike da bi ljudima objašnjavali propise. Kakva je onda svrha slanja poslanika i zakona ako će svako uvoditi ponešto u Veru i izmišljati neke stvari?

Ono što je zanimljivo u Biblliji, u Levitskom zakonu 26. poglavlje naređuje se monoteizam, zatim se kaže da je zabranjeno praviti kipove i slike i tome se moliti i ko to bude sledio opisuje se kakva ga nagrada čeka, a ko bude to ostavio objašnjava se kakva kazna čeka takvu osobu. Ovo je prvi stih:

“Ne pravite sebi kumira; ne podižite sebi ni kipa ni spomen-stupa; ne postavljajte u svojoj zemlji kamenja s likovima da pred njih padate.” (Levitski zakon 26; 1)

Od 14. stiha Bog nabraja kazne za osobe koje to prekrše. Ono što je zanimljivo, u 29. stihu Bog preti ljudima koji to ne budu sledili: “Jest ćete meso od svojih sinova, jest ćete meso od svojih kćeri.” (Levitski zakon 26; 29) Dakle, da li će hrišćani koji se mole kipovima i koji su uveli razne svece koji se ni ne spominju u Bibliji, biti kažnjeni tako što će jesti meso svojih sinova i kćeri?

Zatim još nekoliko stihova koji zabranjuju molitvu kipovima: “Ne pravi sebi lika rezana ni bilo što nalik onome što je gore na nebu ili dolje na zemlji ili u vodama ispod zemlje. Ne klanjaj im se niti im služi” (2. Mojsijeva 20:4,5)

“Nikome neću dati slavu svoju, niti hvalu svoju likovima rezbarenim” (Izaija 42:8).

“Kako se hram Božji slaže s idolima? (2. Korinćanima 6:16)

“Bežite od idolopoklonstva!” (1. Korinćanima 10:14)

“Prvi kršćani zgrozili bi se nad samom pomisli da se u crkvama postave verske slike i kipovi. Klanjanje ili izgovaranje molitvi pred takvim slikama i kipovima za njih bi bilo čisto idolopoklonstvo” (History of the Christian Church).

“Čuvajte se idola!” (1. Ivanova 5:21)

“Tvorci idola svi su ništa, ljubimci njihovi nijesu ni za što. Svedoci njihovi ne vide ništa i ne znaju ništa, da budu posramljeni.” (Izaija 44,9)

“Postideće se i poniknut će svi zajedno, otići će u ruglu oni koji prave kipove.” (Izaija 45, 16)

“I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih.” (Jeremija 1, 16)

Idolopoklonstvo je jedan od najopasnijih greha. Sveto Pismo na mnogo mesta kaže da će konačna sudbina svih idolopoklonika biti u ognjenom jezeru. Novi Zavet spominje idole i idolopoklonstvo preko trideset puta, i svaki put u negativnom kontekstu. “Ili zar ne znate da nepravednici neće baštiniti kraljevstva Božjega? Ne varajte se! Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni mekoputnici, ni muškoložnici.” (1. Koricanima 6; 10)

„Što ima hram Božji sa idolima?“ (2. Kor 6,16)

Spasenje.com