Ukratko šta trebaš znati o Džumi-namazu

Vrijednost dana petka

Petak ima mnoge vrijednosti na koje nam ukazuju vjerodostojni hadisi, neke od njih su:

▪️Petak je najbolji dan u kojem je sunce izašlo.

▪️Jevreji i Kršćani su nakon vjernika, nama pripada Petak, a njima Subota i Nedjelja.

Propis Džume-namaza

▪️Džuma-namaz je obavezan svakom pojedincu.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: El-Kāsāni, Ibn-Kudāme, Ibn-Tejmijje i Ibnul-Kajjim.

Kome je obavezna džuma-namaz?

▪️Džuma-namaz je obavezan svim muškarcima koji su slobodni (nisu zarobljeni), punoljetni, koji su kod kuće (nisu putnici), i onima koji opravdanja nemaju za izostanak sa džume.
Ovo je stav većine mezheba: Malikija, Šafija, Hanbelija, Ebu-Jusufa od Hanefija i Davuda Ez-Zāhirija.

Propis džume-namaza onome ko ne čuje ezan u svom mjestu?

▪️Obavezan je džuma-namaz svima koji se nalaze u jednom mjestu (gradu), čak bio na njegovoj periferiji, mora se odazvati i klanjati džumu-namaz.
Konsenzus učenjaka je po tom pitanju prenio: Ibn-Rušd, Ibn-Bettal, Ibn-Redžeb i drugi.

Propis džume-namaza za imamom griješnikom ili novotarom?

▪️Obavezan je odlazak na džuma-namaz, svejedno bio onaj koji je uspostavio na sunnetu ili novotar, bio pravedan ili bio griješnik.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ibn-Kudāme, En-Nevevi, i Eš-Ševkāni, a Ibn-Tejmijje ga prenosi od većine prijašnjih i potonjih učenjaka.

Ko nije obavezan klanjati Džumu-namaz?

1 – Žena
▫️Nije obavezan džuma-namaz ženama.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ibnul-Munzir, El-Hattābi, Ibn-Bettāl i Ibn-Kudāme.

2 – Rob
▫️Nije obavezan džuma-namaz robovima.
Ovo je stav četiri mezheba i većine uleme.

3 – Dijete
▫️Nije obavezan džuma-namaz djetetu.
Ovo je stav četiri mezheba i većine uleme.

4 – Putnik
▫️Nije obavezan džuma-namaz putniku.
Ovo je stav četiri mezheba i većine uleme.

Da li je dozvoljeno krenuti na putovanje Petkom nakon što sunce pređe polovinu neba (ez-zeval)?

▪️Nije dozvoljeno krenuti na putovanje Petkom nakon što sunce pređe polovinu neba, osim u jakoj potrebi.
Ovo je stav većine mezheba: Malikija, Šafija, Hanbelija i Davuda Ez-Zahirija.

Da li je dozvoljeno krenuti na putovanje Petkom prije nego što sunce pređe polovinu neba?

▪️Dozvoljeno je krenuti na putovanje Petkom prije nego što sunce pređe polovinu neba.
Ovo je stav većine mezheba: Hanefija, Malikija, Hanbelija, jedan od govora unutar Šafijskog mezheba, i stav većine učenjaka.

Da li je dozvoljeno putniku da predvodi Džuma-namaz?

▪️Dozvoljeno je putniku da predvodi Džuma-namaz.
Ovo je stav Hanefijskog i Šafijskog mezheba. Odabrao ga je i Ibn-Hazm, Ibn-Usejmin i Stalna komisija za fetve u KSA.

Šta da čine oni kojima nije obavezno klanjati džumu-namaz?

▪️Onima kojima nije obavezno klanjati džumu-namaz, obavezno im je da klanjaju podne-namaz. Ako budu klanjali džumu namaz, ne trebaju klanjati ponovo podne.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ibnul-Munzir, Ibn-AbdulBerr, El-Džuvejni, Ibn-Kudāme i En-Nevevi.

Da li oni kojima nije obavezna Džuma-namaz mogu klanjati podne-namaz prije nego što imam klanja džumu-namaz?

▪️Onima kojima nije obavezna džuma-namaz, kao što je putnik, bolesnik, žena, rob i ostali koji su opravdani, dozvoljeno je da klanjaju podne-namaz prije nego li Imam klanja džumu-namaz, ali je obavezno da podne-namaz bude nakon što nastupi vrijeme.
Ovo je stav četiri mezheba i većine uleme.

Šta je uslov da bi džuma-namaz bio ispravan?

▪️Od uslova da bi džuma-namaz bio ispravan je:
1 – da se održi džumanska hutba. Ovo je stav četiri mezheba.
2 – da nastupi namasko vrijeme (a to je vrijeme podne-namaza).
3 – da se klanja u džematu, najmanje dvojica mimo Imama. Ovo je stav Imama Ahmeda u jednoj predaji, odabrao ga je Ebu-Jusuf od Hanefija i skupina učenjaka od selefa. Odabrao ga je i Ibn-Tejmijje, Ibn-Bāz i Ibn-Usejmin.

Šta čini onome ko propusti džumu-namaz?
▪️Ko propusti džumu-namaz klanjat će podne-namaz četiri rekata.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ibn-Rušd, El-Kāsāni, En-Nevevi, Eš-Ševkāni.

DŽUMANSKA HUTBA

Šta je sunnet (pohvalno) tokom hutbe?

▪️Sunnet je da se klanjači okrenu prema hatibu tokom hutbe.
Ovo je stav većine mezheba: Hanefija, Šafija, Hanbelija i jedan od stavova unutar Malikijskog mezheba.

▪️Propisano je da džumanska hutba bude kratka.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: El-Karāfi i Eš-Ševkāni.

▪️Pohvalno je na hutbi doviti za sve muslimane.
Ovo je stav većine mezheba: Hanefija, Malikija, Hanbelija i jedan od stavova unutar Šafijskog mezheba.

Šta nije propisano tokom hutbe?

▪️Nije propisano da imam na minberu doveći podiže ruke, već je dovoljno da dovi pokazujući kažiprstom.
Ovo je stav većine mezheba: Malikija, Šafija, Hanbelija i govor unutar Hanefijskog mezheba.

▪️Obavezno je šutiti tokom hutbe. Govor je strogo zabranjen.
Ovo je stav većine mezheba: Hanefija, Malikija, Hanbelija i stav Šafije u starom mezhebu i većine uleme.

▪️Neće se tokom džumanske hutbe odgovarati na selem, niti će se nazdravljati onome ko kihne.
Ovo je stav Hanefijskog i Malikijskog mezheba, Šafije u starom mezhebu, jedna od predaja od Imama Ahmeda, odabrao ga je Ibn-Bāz i Ibn-Usejmin.

▪️Dozvoljeno je tokom džumanske hutbe donijeti salavat na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, tihim tonom.
Ovo je stav Malikijskog i Hanbelijskog mezheba, Ebu-Jusufa od Hanefija, odabrala ga je skupina od učenjaka selefa, Ibnul-Hemmām i Ibn-Usejmin.

▪️Pohvalno je onome ko uđe u džamiju da klanja dva rekata tehijetul-mesdžida, makar tada ima držao hutbu.
Ovo je stav Šafijskog i Hanbelijskog mezheba, odabrala ga je skupina učenjaka selefa, Zahirije, Ibn-Bāz i Ibn-Usejmin.

OPIS DŽUME-NAMAZA

▪️Nije uslov da hatib predvodi džumu-namaz.
Ovo je stav Hanefijskog i Hanbelijskog mezheba, odabrao ga je Ibn-Bāz i Ibn-Usejmin.

▪️Džuma-namaz se sastoji od dva rekata.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ibnul-Munzir, Ibn-Hazm, El-Kāsāni, Ibn-Rušd, En-Nevevi, Ibn-Kudāme i Ibn-Džuzej.

▪️Pohvalno je na džumi-namazu na prvom rekatu učiti suru El-Džum’a, a na drugom suru El-Munāfikūn.
Ovo je stav četiri mezheba.
▪️I pohvalno je na prvom rekatu učiti suru El-‘Al, a na drugom suru El-Gāšije.
Ovo je stav većine mezheba: Hanefija, Malikija, Hanbelija i mišljenje Šafije u starom mezhebu.

▪️Pohvalno je da se na džumi-namazu uči naglas.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ibn-Hazm, El-Kāsāni, Ibn-Kudāme, En-Nevevi i Ibn-Džuzej.

▪️Ako bude gužva pri klanjanju džume-namaza toliko da nije moguće učiniti sedždu, onda je dozvoljeno da učini sedždu na leđima klanjača ispred.
Ovo je stav većine mezheba: Hanefija, Šafija i Hanbelija. Odabrao ga je i Ešheb od Malikija i Zahirije.

▪️Ko pristigne na drugi rekat džume-namaza pristigao je na džumu-namaz.
Ovo je stav većine mezheba: Malikija, Šafija i Hanbelija i govor većine učenjaka.

▪️Nema prije džume-namaza pritvrđenih sunneta (revatib). Pohvalno je klanjati nakon džume namaza četiri rekata u džamiji, ili dva rekata kod kuće.

▪️Većina mezheba: Hanefije, Šafije i Hanbelije smatraju pohvalnim učenje sure El-Kehf Petkom. Odabrao ga je i Ibnul-Hadž od Malikija, Ibn-Bāz i Ibn-Usejmin.

▪️Pohvalno je puno doviti Petkom.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: En-Nevevi.

Kupanje Petkom

▪️Pohvalno je se okupati Petkom.
Ovo je stav sva četiri mezheba i to je govor većine učenjaka.

▪️Onome ko se okupa od džunupluka Petkom to je dovoljno i mijenja kupanje za džumu.
Ovo je stav sva četiri mezheba.

▪️Vrijeme kupanja Petkom počinje nakon izlaska sunca, a najbolje je se okupati prije polaska na džumu-namaz.
Ovo je stav većine mezheba: Malikija, Šafija i Hanbelija i ovo je stav nekih učenjaka Hanefijskog mezheba.

▪️Pohvalno je se namirisati za džumu-namaz, koristiti misvak, i obući najljepšu odjeću.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ibn-AbdulBerr, Ibn-Rušd i Ibn-Kudāme.

Pohvalno je na džumu-namaz doći rano, na početku dana, nakon izlaska sunca.
Ovo je stav većina mezheba: Hanefija, Šafija i Hanbelija. Odabrao ga je Ibn-Habib od Malikija i Ibn-Hazm.

▪️Pohvalno je na džumu-namaz otići pješice.
Ovo je stav sva četiri mezheba.

▪️Haram je (zabranjeno) trgovati (prodavati i kupovati) za vrijeme džume-namaza.
Konsenzus učenjaka je po ovom pitanju prenio: Ishak b. Rāhoja, Ibn-Hazm, Ibn-Rušd i Tahtavi.

Pripremio: Haris A. Bećović