Zaboravih joj kazati da ne može predvoditi muškarcima namaz

Subota je ujutro. Uzivam u prvoj jutarnjoj kahvi, slusajuci cvrkut veselih pticica na mom prozoru. Razmisljam o temi predavanja koje treba da odrzim. Razmisljanje mi prekide zvuk mog mobitela. Gledam na sat pa u nepoznati broj na displeju. Pitam se ko li me to poslije sabaha zove…?

Javljam se i cudim nepoznatom glasu koji tako ubrzano i ushiceno prica da ama bas nista ne razumijem. Pokusavam da objasnim sestri sa druge strane da mora polako da prica i ponovi sve sto je ranije rekla jer je nista nisam razumila… Polako se smiruje a zatim mi rece da se interesuje da li ce danas da bude redovno predavanje. Kada sam odgovorila potvrdno, ona je opet pocela ubrzano da prica pa sam je ponovo morala zaustavljat… Na kraju smo se dogovorile da ja dodjem ranije, prije predavanja, jer sestra ima veliku potrebu da razgovara i zeli da razgovaramo nasamo..

Dosla sam po dogovoru a ona je nestrpljivo cekala jer je dosla puno ranije nego sto smo se dogovorile. Objasnila mi je da je pazljivo slusala svaki ders i da ima veliku zelju da se vrati Allahu potpuno i cisto ali da se stidila da prizna da nije znala nista o namazu, niti osnovnim islamskim duznostima pa je kupila Ilmihal i naucila klanjat. Htjela je da je provjerim da li je ispravno naucila namaske ruknove.

Odahnula je zadovoljno i ponosno kada sam rekla da su njeni namazi ispravni i da sada moze da pocne redovno klanjat… Pocela me ljubit i plakat od srece a i ja sa njom. Zajedno smo se radovale njenoj sreci i povratku ispravnom putu. Obecala je da ce jos iste noci natjerat muza i sina da klanjaju u dzematu i da ce to biti njihov novi pocetak. Sa velikim ushicenjem je pricala o tome kako ce sada i njenoj kuci da bude dzemat kao kod komsije Hasana…

Sledece sedmice me ujutro nazvala i pitala da li moze da donese kolace na predavanje, da pocasti sestre zbog njenog povratka Allahu i prvoj sedmici provedenoj u namazu. Zvucala je zadovoljno i sretno. Nestrpljivo sam cekala da cujem njene prve utiske. Dosla je sa velikom tortom, uredno i propisno obucena. Pocela je da prepricava dogadjaje iz protekle sedmice. Prebirala utiske, reakcije drugih na njen povratak Allahu… Ponosno je prepricavala sve pojedinosti a onda u jednom trenutku rekla:

„E vala bas mi je drago da sam naucila klanjat prije muza jer namaz je jedino mjesto gdje sam ispred njega“!

Pomislila sam da nisam dobro shvatila pa sam je zamolila da nam objasni sta misli pod tim da je samo u namazu ispred njega. Ponosno je objasnjavala kako ona zna bolje od njega ucit pa ona predvodi dzemat dok muz i sin stoje iza nje… Sve smo se od srca smijale a ona ljutito i zbunjeno cekala da prestanemo i sto se ona vise bunila, nas smijeh je postajao jaci i duzi. Tek tada sam shvatila da je greska moja, jer sestri nisam objasnila da muskarci moraju da stoje ispred zena u namazu i da zena nemoze da predvodi muskarcu namaz.